Žuto more

Piše: Marin Mihalj

Žuto more (The Yellow Sea/Hwanghae 2010. 150 min)

Redatelj: Na Hong-jin

Scenarij: Na Hong-jin

Glume: Ha Jung-woo, Kim Yun-seok, Cho Seong-ha

Ocjena: 6.5

 

Sredinom krasnih nultih naišao sam na film o osveti. Oldeuboi, tako se zove. Kasnije saznajem kako je taj uradak središnjica »trilogije osvete« koju kompletiraju Boksuneun naui geot i Chinjeolhan geumjassi. Redatelj je isti, pretpostavljate. Park Chan-wook. No, sklon sporosti, ostavljam da se oduševljenost prvospomenutim uratkom kiseli nekoliko godina da bih sredinom 2010. godine, tijekom procesa oporavljanja (slomljena noga i subsekventna operacija), pogledao sve dobro što nudi uzbudljiva i, nadasve, autentično uznemirujuća južnokorejska kinematografija. Jedna u nizu brutalnih kriminalističkih drama koje su se zavrtile u mom playeru bješe i Chugyeogja redatelja Na Hong-jina, a on je autor još jedne. Kriminalističke drame. Filma potjere i, naravno, osvete.

Hwanghae je službeno izašao 2010. godine, u američkim kinima se pojavio pretkraj 2011., zato je, nemojte zamjeriti što kasnim(o), završio u rubrici »Novi filmovi«. Priča je podijeljena u četiri poglavlja: (1) taksist, (2) ubojica, (3) joseon*, (4) žuto more. Ili, bit ću malo opširniji, taksist/ovisnik o kocki biva unajmljen od lokalnih mafijaša da ode u Južnu Koreju, ubije poznatog biznismena i donese njegov ručni palac kao znak potvrde izvršenog ubojstva. Jedan od razloga zbog kojih prihvaća ponudu mafijaškog bossa je, osim onih očiglednih (silna dugovanja, zabrinutost za svoju malenu kćer i njenu financijski nezbrinutu budućnost), boravak njegove žene u Južnoj Koreji. Žene koja je otišla zaraditi novac, žene koja se ne javlja što našeg protagonista, razumljivo, tjera u očaj i, manje razumljivo ali legitimno, dubine mučeničke i užasavajuće ljubomore.

Na Hong-jinov debitantski uradak je zbog svoje beskompromisnosti uspio šokirati i one naviknute na radikalne scenarističko-redateljske postupke južnokorejskih filmskih autora. Recepcija njegovog prvijenca je, sa žaljenjem potvrđujem ono što su mi rekli poklonici njegovog prvog uratka, nagnala Hong-jina na još hrabriji izlet u istraživanje ljudske psihe. Za hrabrost mu treba udijeliti čistu desetku. Za protagonistovo vizualiziranje zločina koji će počiniti obojano trendovskim ali ovdje prigodnim nijansama bezizlazne plavičastosti. Vođenje do uvjerljivih nastupa svojih (kućnih) glumaca Kim Yun-seoka i Ha Jung-wooa nad kojima je ovdje izvršena inverzija kad je u pitanju podjela na protagonist vs. antagonist – također. Pravi problemi se manifestiraju kad su u pitanju neki drugi režijski postupci.

Film je predug. Istina, stotinu pedeset sedam minuta prođe brže od nekih devedesetominutnih romantičnih komedija koje su holivudski scenaristi pisali lijevim stopalom. A oni nisu, složit ćemo se, Christy Brown. Da je film s razlogom (pre)dug, ne bih mogao prigovarati, ali da bi se odlučio razvući film – moraš, baš moraš imati valjan razlog. U vidu simbolike koja prži moždane ćelije svojom lucidnošću, recimo. Nemojte me krivo shvatiti, film ima simboliku. Ima podtekst. Valjan je. Ali ne opravdava trajanje. Druga velika zamjerka je inzistiranje na sumornom realizmu da bi kasnije, prilikom akcijskih »na rubu znanosti« dionica, realnost i irealnost šetali zajedno, ruku pod ruku. I, opet, Hong-jin je usavršio svoj zanat. Scene on foot potjere bi mi, da sam film kojom srećom pogledao u kinu, oduzele dah. Kamera je u konstantnom pokretu, ali sve je maksimalno vizibilno. Zanatlija koji se preračunao, krajnja je dijagnoza.

Ne dajte se prevariti, ipak. Postavljena ocjena je odraz mojih (pre)velikih očekivanja jer znam koliko redatelj može ponuditi a u ovom slučaju – po mom skromnom sudu – nije ponudio. Ljudsko sam biće i ne mogu zanemariti koliki je blaženi šok u mom organizmu izazvao njegov prvi film (što zbog nešto drugačije atmosfere, što zbog boljeg i puno sporijeg ritma). Zato je ocjena relativno niska. A vi, ako vam je do sjekirama rascopanih glava, para dobrih azijskih grudi, uzbudljivih potjera u automobilima i izvan njih – nemate što čekati, obavezno pogledajte.

*korejska manjina koja živi u Kini

Jedan komentar za “Žuto more

  • Jelena Djurdjic says:

    ‘ručni palac’ – to se zove preciznost 😀

    meni je film mnogo bolji od rečenih 6.5, čista punokrvna 8, možda i svih 8.5 :D.

    Slažem se da je Chaser uslovio visoka očekivanja, ali Žuto more ima svoju priču. Dužina mi nije merilo jer je nisam primetila. Da je kraći/duži možda bi bio ovo ili ono, ne znam

    Ali recimo, scene jurnjave su meni neviđene. Em su napete maksimalno, em imaju ozbiljan podtekst – (uslovno rečeno)dobro, koje beži pred zlom u jako slikovitoj scenografiji, pa i koreografiji, skoro pa najmoćnija adaptacija neke scene iz stripova, tako dobro izgleda on jedan oni iza, možeš da je slikaš i prebaciš u strip. Borba koskom u kombinaciji sa pričom o psima, pa to je priznaj dobro. I sve začinjeno beskrajno besmislenom korejskom policijom, reklo bi se da su neke stvari univerzalne 😀

    i iskreno i sam scenario i zaplet su super zanimljivi, i zahtevaju pažnju, u mom slučaju i koncentraciju u par navrata; likovi i glumci upečatljivi…

    nije poseban i da padneš na dupe film, ali je jako dobar film

Leave a Reply

Your email address will not be published.