The Weather Inside

[I. Stever, Das Wetter in geschlossen Räumen, Njemačka, 2015., 100 min.]

8.5

REŽIJA

Isabelle Stever

SCENARIJ

Isabelle Stever

GLUME

Maria Furtwängler, Mehmet Sözer, Anne von Keller, Christoph Rath, Dorka Gryllus, Jim Broadbent, Barbara Bouchet

SAŽETAK

Jedan od onih snažnih i stabilnih filmova koje nije teško shvatiti krivo ili ga gledati isključivo iz prizme svojih uvjerenja.

---

PROSJEČNA
OCJENA
ČITATELJA

---

PROSJEČNA
OCJENA
FAK-OVACA

VAŠA OCJENA

Piše: Marko Stojiljković

Neimenovana bliskoistočna zemlja u relativnom miru. Susedna bliskoistočna zemlja u krvavom ratu. Granica je zatvorena. Očekuje se primirje i otvaranje granica, te dolazak velikog broja izbeglica. U hotelu gomila stranaca, profesionalaca čija je služba na ovaj ili onaj način vezana za rat: novinari, reporteri, humanitarci, predstavnici raznih međunarodnih institucija i nevladinih organizacija. I svi čekaju da izbeglice pohrle u unapred pripremljene kampove, pa ih snime, udele im pakete humanitarne pomoći ili već nešto drugo.

Izbeglištvo je gadna sudbina za onog koga zadesi. Razmislite samo: ti ljudi su godinama radili kako bi sebi stvorili kakav-takav život dostojan čoveka, a onda ih doleti rat sa kojim oni lično nemaju ništa ili su možda pijuni u tuđim igrama moći i sve što su stekli, ma koliko to skromno bilo, pretvori se u prah i pepeo. Oni moraju da beže, da se sklanjaju, da nastave život u neljudskim uslovima dok se ne dokopaju te neke sigurnosti i opet počnu od nule, ako je ikako moguće.

REC1

Njih dočekuju i pomažu im ljudi koji imaju različite interese. Neki su iskreni i veruju u postulate humanosti na kojima je zasnovano društvo i koje makar nominalno propoveda svaka religija na svetu. Drugi to čine iz sebičnih razloga, da bi se osećali bolje i superiornije, da bi nabrali nešto dobre karme ili makar da bi se pred sobom i pred drugima pokazali kao dobri ljudi. Treći to čine profesionalno, i to je bez sumnje civilizacijsko dostignuće, ali i oni su samo ljudi sa svojim manama, porocima i niskim strastima. Šta se dešava kada se njihovi svetovi susretnu? Time se bavi film The Weather Inside nemačke autorice Isabelle Stever.

Engleski naslov je možda elegantniji i poetičniji, ali je nemački precizniji u opisu paradoksalne situacije. Junakinja filma Dorothea (Furtwängler) je prekaljena PR menadžerka humanitarne organizacije, navučena na rat i ljudsku patnju, ali sa sigurne distance. Vani se čuju eksplozije, ali ona se oseća sasvim sigurno u svojoj luksuznoj hotelskoj sobi radeći na svom projektu deljenja stipendija za školovanje u Evropi izbeglim devojkama i ženama. Projekat možda zvuči plemenito i napredno, ali je zapravo toliko elitističan i udaljen od stvarnog stanja na terenu i produkt je slike koju može imati neko ko živi po hotelima i u pauzama između poslovnih sastanaka i donatorskih večera uživa sve blagodeti samoljubive civilizacije.

REC2

Ona će mirno živeti u iluziji da je sve u redu dok u njen život ne uđe Alec (Sözer), momak od 24 godine, jedan od retkih u tom gradu koji govori nemački jezik. Njih dvoje će se upoznati u alkoholnoj magli jedne gala-večere i započeti seksualnu vezu začinjenu sa još skupog alkohola, droge i “rockstar” stava. Alec svakako nije glup, a nije ni nevin i naivan kakvim se možda na prvi pogled čini. On shvata da je uhvatio “zlatnu koku” i da mu je ona možda karta za bolji život, ako je moguće negde daleko. Dorothea neće ni biti svesna koliko je izgubila kontrolu i da joj karijera i život ovise o koncu, a ni to što njena mlađa šefica (von Keller) nije nimalo impresionirana njenim starim zaslugama i energijom da ruinira hotelsku sobu joj nikako ne ide u prilog, posebno kada njen projekat stipendiranja puca po šavovima.

Ima nečeg duboko ciničnog i zastrašujućeg, gotovo monstruoznog u profesionalnom humanitarnom radu i tu notu vidimo na Dorothei. Možda njena replika: “Moja frizura je deo mog posla.” nije dovoljno mostruozna sama po sebi i možda će nam promaći, ali itekako ćemo se uveriti u svu izopačenost koja se krije ispod fasade lepe i obrazovane sredovečne žene sa (fingiranim) integritetom. Na kraju će nam biti savršeno jasno da je ona uglavnom sama i tužna sa razlogom, da njen život nema smisla, da njen cilj nije neki ideal poput mira u svetu ili makar stabilnog društva i obrazovanja za žene. Njen cilj nije čak ni novac, iako i svoj i tuđi nemilice troši, pa čak ni slava u klasičnom smislu. Ona je vampir koji se hrani ugledom i zahvalnošću kako moćnih, tako i potlačenih, a posledično je i cela ta humanitarna industrija cinična i vampirska, služi tome da se moćnici međusobno tapšu po ramenu dok im se sirotinja divi.

REC3

U tom svetu možda Dorothea nije ni najgori primerak, samo je reprezentativan. Njena šefica možda pokazuje nešto više ljudskosti samo zato što je mlađa, zaista veruje u sistem i drži se procedure. Dorothea je tu predugo da bi mislila da će svet učiniti boljim mestom, ali taj posao je jedino što ima i iz čega vuče svoj ugled u društvu. U tom smislu gubitak kontrole nikako ne može biti njen unutarnji, podsvesni bunt, koliko posledica neizbežnog sudara sa realnošću.

Ipak, Dorothea nije data jednodimenzionalno i uz paušalne osude sa sigurne scenarističke i rediteljske distance. U pitanju je kompleksan lik i zapravo veliki zalogaj za glumicu najpoznatiju po ulozi u izuzetno dugovečnoj policijskoj seriji. Maria Furtwängler je ulogu prihvatila tek nakon dugotrajnog ubeđivanja i odigrala ju je perfektno. Već njena pojava izuzetno odgovara takvom tipu lika: onako elegantna, plava, hladno lepa i sa aristokratskom distancom. Ona u lik ulazi potpuno i bez ostatka i pravo je uživanje gledati je.

REC4

Isto tako se ni za Aleca ne može reći da je jednostavan ili tipski lik. On je možda žrtva specifičnih životnih okolnosti, ali ne to ne pristaje, pa se služi svime što ima na raspolaganju. Možda to nije moralno, ali ni oni sa kojima igra igru ga ne štede. Zato se Alec i upušta u igre dominacije sa Dorotheom, a glumac Mehmet Sözer sjajno parira svojoj koleginici.

Ostali likovi su možda jednostavniji, ali oni ni izbliza nemaju toliko vremena na ekranu. Pa opet, Isabelle Stever i kroz njih daje svoje visprene i otrovne opservacije. Recimo, Jim Broadbent igra nezainteresovanog britanskog ambasadora koji svaku svoju uslugu uredno naplaćuje u “dealovima” ispod žita. I Barbara Bouchet koja igra fikcionaliziranu, gotovo karikaturalno izgubljenu verziju sebe u krajnje nepoznatom svetu.

REC6

Isabelle Setever često igra na više frontova, barem na dva, i pogađa. The Weather Inside je i slika destruktivne veze i urušavanja ličnosti, ali i birokratiziranog biznisa oko nečega što bi morala biti elementarna ljudskost. Ona ne skriva udarce, ali sasvim pod kontrolom menja ton i raspoloženje od potresnog, preko crnohumornog do otvoreno otrovnog i to pritom radi bez trunke foliranja. Kao scenaristkinja, slaže priču od onoga što je čula od ljudi koji su radili na humanitarnim mislijama i u toj priči ne štedi nikoga. Što se režije tiče, ona se oslanja na atmosferu tzv. “Berlinske Škole”, gradi atmosferu od humora do košmara i nazad preko apsurda, poigrava se sa svetlom i senkom i apsolutno sjajno usmerava glumce koji moraju poseći u dubinu. U likovima i njihovim odnosima moguće je osetiti tragove rukopisa pokojnog velikana Haruna Farockija koji je potpisan kao dramaturg filma.

The Weather Inside je jedan od onih snažnih i stabilnih filmova koje nije teško shvatiti krivo ili ga gledati isključivo iz prizme svojih uverenja. Isabelle Stever nas njime ne uljuljkava u osećaju lažne sigurnosti i ne prodaje nam priču da iko u tom sistemu zapravo zna šta radi, osim činjenice da se pravi da radi nešto. Na taj način autorica verovatno neće privući široku publiku kojoj nije do teških tema i teških priča, a još manje im treba napad na osećaj sigurnosti. Međutim, onaj koji ga pažljivije pogleda može ostati bez teksta gledajući svet koji svi zajedno delimo.

Jedan komentar za “The Weather Inside

  • Mister Plinkett says:

    Prilično sam siguran da nikada neću pogledati ovo sranje, pa čak ni da mi u kući nestane wc papira i da mi netko uvjetuje novi papir s mojim gledanjem ovog filma.

Leave a Reply

Your email address will not be published.