Fest 2015: Prelistavanje

Piše: Jelena Đurđić, Marko Stojiljković

Kraj februara, početak marta, Fest u Beogradu. Šta je novo? Takmičarski karakter u više kategorija,  takmičarska selekcija domaćeg filma, pametnije programske celine. Šta je po starom? Raznovrsnost, odsustvo velikih imena (bar za sad),  sale gde se održavaju projekcije, cene. Sajt im radi već sad, karte su u prodaji, raspored je poznat, pa da ne davimo oko logistike. Marko i ja vam za sada predstavljamo celine, i dajemo par filmova kao preporuke.

1

Programska Celina: Glavni program – takmičarski

Marko: Svakako ’71, iz nekoliko razloga. Prvo, u poplavi američkih ratnih filmova koji graniče sa propagandom (ili se bar zna ko su “dobri” a ko “loši” momci), britanski ratni film o sukobima u Severnoj Irskoj predstavlja osveženje i mogućnost za pravu “dark & gritty” ratnu dramu. Drugo, glavnu ulogu igra Jack O’Connell (Starred Up, Unbroken), glumac u neverovatnom usponu. Pored toga, naslepo bih predložio i film Phoenix Christiana Petzolda, jednog od trenutno najaktuelnijih autora nemačkog filma. Igra njegova muza Nina Hoss, priča je smeštena u period odmah posle Drugog svetskog rata i bavi se posledicama holokausta na intimnom nivou. Treba obratiti pažnju i na film The Fool Yuriya Bykova (The Major), a kao “wild card” može poslužiti i čileanski osvetnički triler To Kill a Man.

Jelena: Prva opcija je svakako novi film Yuriya Bykova (vidi Major) Budala, o vodoinstalateru, protiv korumpirane birokratije, u Rusiji. Jedan od filmova sa kojim se cele  prošle godine mimoilazim je mađarski Beli bog, Kornéla Mundruczóa, tako da vreme je. Takođe daleko od loše ideje je pogledati i Feniks, Nina Hoss i Petzold nakon Barbare ponovo khm, jašu.. Interesantno domaćoj publici – ovaj film koji je naš Damjan demontirao na komadiće, hrvatski Takva su pravila, takođe je u selekciji.

Programska celina: Glavni program – van konkurencije

Jelena: Ovde imamo dva dolaska sa ovogodišnjeg Berlinala, Dok sanjamo Andreasa Dresena i Telo, poljakinje Malgorzate Szumowske, kojoj dajem prednost – više me intrigira tema duše i tela, od odrastanja u Istočnoj Nemačkoj tokom pada zida (ne verujem u Dresenovu sposobnost za iskorak). Iranski Ghesse-ha, Rakhshana Bani-Etemada, je drugi izbor, i dalje pod maksimom da nema lošeg iranskog filma. I Birdman je tu, ali to ćete se već sami snaći.

Marko: Ko nije pogledao Birdmana, neka ga pogleda. Ne samo što je jedan od jačih kandidata na Oscarima, i ne samo zbog verovatne statue za Michaela Keatona, i ne samo zbog Inarrituove režije i fotografije Emanuela Lubezkog. U pitanju je filmska zabava prvog reda koju treba doživeti u mraku kino-dvorane. U ovoj celini mogu izdvojiti novi film Susan Bier A Second Chance, kao i Miss Julie Liv Ulmann sa Jessicom Chastain u glavnoj ulozi. Velika očekivanja, onako naslepo, imam i od As We Were Dreaming Andreasa Dresena koji na Fest stiže direktno sa premijere u Berlinu.

2

Programska celina:  Panorama

Jelena: Verovatno ćemo oboje prvo viknuti Wild tales.  Ne jer je nominovan za Oskara, koliko jer volimo argentinske filmove, a ja i Ricarda Darina (El secreto de sus ojos, Nueve reinas). Filmovi ‘pod obavezno’ su  Foxcatcher i Whiplash, i ovo pišem iz pozicije nekog ko ih je već gledao, dok bi zvanično skretanje pažnje br. 2 otišlo filmu Fatiha Akina, The Cut,  uprkos očajnim kritikama – ako ste gledali Head-on i The edge of heaven, nema te kritike koja će vas odvratiti od potencijalnog živciranja.

Marko: Definitivno Wild Tales. Argentinci ako i zabrljaju, to čine na zabavan način. The Search Michela Hanzenaviciusa može se pokazati kao rizičan, ali vredan izbor uprkos lošim kritikama. Strangeland nam dolazi sveže sa Sundance festivala i kao takav je jedna od retkih pravih premijera u programskoj celini u kojoj možete odgledati mnoštvo već poznatih filmova koji su imali i festivalske turneje, često i redovnu distribuciju po regionu, a i pominju se u kontekstu Oscara i drugih nagrada, poput, između ostalih, Foxcatchera i Nightcrawlera.

Programska celina: Horizonti

Marko: Ne vidim koncept neke celine tu. Neki filmovi su smešteni vani, na sneg, neki ne. Neke su snimili poznati autori, neke ne. Tu možete naći nove filmove Konchalovskog, Ozona, Ferrare… Naslepo bih predložio Jimmy’s Hall Kena Loacha. Od filmova koje smo gledali, ne treba zaboraviti Force Majeure Rubena Ostelunda, kao ni urnebesnu norvešku “tarantinovštinu” sa nekoliko glumaca iz naše regije In Order of Disappearance.

Jelena: Ostlundov Turist poseduje ovu celinu, i nema opravdanja za propuštanje. Druga varijanta, ne u smislu ili, nego u smislu i, je novi Ozonov film, Une nouvelle amie, koji ipak mnogo nestrpljivije čekamo jer je Turista uveliko dostupan.  Ali, ako niste stigli da overite najbolje snimljenu snežnu lavinu i dramu koja sledi, ipak ih bolje gledajte u bioskopu. The Sky Above Us, srpsko-holandsko-belgijska koprodukcija, o bombardovanju Beograda pre 16 godina, je takođe za apsolutno štikliranje, kao i Ferrarin Pasolini.

3

Programska celina: Forum

Jelena: Najdraži južnokorejci i komšije, su prvi pikovi. Deo Te-neo Ri-ri-ko Seu-pin-to ili Tenor, Sang Ma Kima, je šansa za upoznavanje novog autora, i ne donosi nikog poznatog, dok su Zagreb kapučino, Vanje Sviličić i slovenački Inferno Vinko Mederndorfera dragocena prilika da se vide kretanja jezički, tematski i stilski najbližih nam autora.

Marko: U teoriji bi to bili filmovi iz regiona, ali ovde ćete naći i filmove sa drugog kraja sveta. Negde ćete videti glumce iz regiona, poneku koprodukciju, možda i nekog filmskog profesionalca iz naših krajeva nađete na odjavnoj (ili uvodnoj) špici nekog od filmova. Apsolutna preporuka je Hard To Be a God pokojnog ruskog autora Alexeya Germana. Korejski film Tenor snimljen u Beogradu deluje zanimljivo zbog te činjenice.

Programska celina: Thrills and kills

Marko: Thrills and kills segment posvećen je žanrovskom filmu, trileru, hororu, noiru i derivatima istih. Preporuka na slepo bi bila The Voices Marjene Satrapi (Persepolis), dok vašu pažnju zaslužuje i Blue Ruin, ma koliko zapravo bio star film koji je prošetao po festivalima, i dalje je sjajan. The Babadook i A Hard Day su takođe dobri filmovi.

Jelena: Ovde gledajte šta vam Marko kaže. Recimo, iz Južne Koreje Kkeut-kka-ji-gan-da/Težak dan, najviše jer se autorov prethodni film zove How the Lack of Love Affects Two Men. I Blue ruin , film koji su valjda svi već davno gledali, dobre kritike, Coenovi/True detective/Mud atmosfera trejlera. Znači, vratimo se na Marka.

Programska celina: Granice

Jelena: I Granice i prethodnu celinu doživljavam kao pokušaj Festa da bude više cool, moderniji, i privuče što mlađu, što žanrovski opredeljenu publiku. Dakle ponoćne projekcije, horori i misterije. Moj apsolutni izbor će biti (naravno) film o Leosu Caraxu, francuski Mr X , a odmah iza njega novi Seidlov film, U podrumu.

Marko: Zapravo ne znam gde se završava prethodna celina, a počinje ova. Granice pokrivaju provokativne filmove. Vampirska priča smeštena u iransko-američko okruženje i snimljena na farsi jeziku A Girl Walks Home Alone at Night je nešto što se ne propušta, ako ni zbog čega drugog, onda zbog uvrnosti same pretpostavke. Ne bi bilo loše obratiti pažnju na In The Basement, dokumentarac eminentnog austrijskog autora Urlicha Seidla, posebno što znamo šta se sve u austrijskim podrumima može događati. U ovoj programskoj celini Seidl je predstavljen i kao producent zapaženog horora Goodnight Mommy. Od ostalih preporuka, neka su tu nemački osvetnički “slasher” The Samurai, prikazan na ovogodišnjem Grossmannu, i novozelandski vampirski mockumentary What We Do in The Shadows.

Programska celina: Microwave

Marko: Ova selekcija pokriva takozvane “garažne”, “no budget” filmove iz Srbije i regiona. O nekima znam koliko i vi, dragi čitaoci, i moja pretpostavka je dobra koliko i vaša. Jedino za Isceljenje Ivana Jovića mogu sa sigurnošću reći da je vredan gledanja, posebno onima koje zanimaju teme vere, oprosta i kontemplacije, te da je možda pravi primer potpune “gerile” koja ni u jednom trenutku ne deluje diletantski

Jelena: Niskobudžetni filmovi, moram reći dragocen potez. S obzirom da baš ništa ne znam o autorima, držaću se dostupnog  sinopsisa, a tu kao najgledljiviji deluju Okean, Tamare Drakulić – putovanje devojke na Havaje kargo brodom, jer tamo želi da prospe pepeo svog prijatelja, i Tmina, Luke Bursaća, o ljubavi dvoje ljudi, o Beogradu 2021.godine.

5

Programska celina: Srpski film

Marko: Ime samo govori, Fest ovog puta pravi selekciju domaćeg filma. Kriteriji su nepoznati, neki filmovi će biti prikazani premijerno, neki su imali dug kino-život, neki se već prikazuju na televiziji u formi TV serije, a neki su jednostavno preskočeni. Skrenuo bih pažnju na Ničije dete Vuka Ršumovića, dobitnika nagrade u Veneciji koji se premijerno prikazuje srpskoj publici (u Hrvatskoj i Sloveniji je već prikazan na ZFF-u i LIFFE-u), Neposlušne Mine Đukić koji se povezuju sa celim tim pokretom oko okupacije bioskopa Zvezda, kao i na Travelator, žanrovski triler Dušana Milića, snimljen između ostalog i u Americi.

Jelena: Od odgledanog, s obzirom da puštaju sve snimljeno prošle godine, dakle nisu u pitanju premijere samo, pažnju vam usmeravam na Neposlušne Mine Đukić, vizuelnu poeziju a za ostalo se snađite film. Od neodgledanog kolektivno  jedva čekamo Ničije dete Vuka Ršumovića. Od propuštenog, zbog ultra kratkog vremena u bioskopima, ili zbog nula posto reklame, Travelator je numero uno.

Ostaju nam omaži  dobitnicima počasnih nagrada Pobednik, Mileni Dravić i Aleksandru Sokurovu, gostu Ričardu Drajfusu, kao i Fest klasik, sve filmovi u kojima možete uživati u salama Kinoteke, i koje je malo bez veze ovde sad izdvajati.

A vi šta ćete?

Leave a Reply

Your email address will not be published.