Revija dokumentarnih filmova o djeci i obrazovanju širom Zagreba i Hrvatske

Piše: Marko Stojiljković

DJECA S PLANINE NAPF_still1

Obrazovanje je važno. Ne bi nam naši stari tek tako bez razloga gudili o tome kako su oni svaki dan išli u školu pešice po nekoliko kilometara samo da bi stekli to obrazovanje i te neophodne veštine za život. Naravno, njihove priče su uglavnom usmerene na to kako su se oni namučili, a naša generacija, eto, ima svega pa nikad nije zadovoljna i te priče često graniče sa fantastikom – u školu se ide uzbrdo, pa se kući vraća opet uzbrdo, a sneg pada i leti, osim kad je žega, a i protagonisti su večito goli i bosi, no dobro. Možda nama sve to deluje neverovatno, ali to ne znači da osnova toga nije istinita i da se neke ranije generacije za svoje obrazovanje trudile više nego što smo mi ili naši klinci prinuđeni.

A toga još uvek ima, tog pešačenja i putovanja u školu, i to ne nužno u nekim zabitim krajevima u nekoj siromašnoj zemlji, nego čak u srcu Evrope, u naprednoj i blagostanja punoj Švicarskoj. Momcima i curama sa planine Napf je, čini se, sve lakše nego da idu u školu. A do prve škole njih pedesetak ide svakog dana, pešice, žičarom i tek na kraju organiziranim prevozom, i nije samo put muka koliko i neupotrebljivost onoga što će u školi naučiti za njihov svakodnevni težački život na planini koji već instinktivno primaju i shvataju.

Uostalom, ni taj školski sistem, ma kako se činio munjom u kamen uklesan, nije uvek ispravan i upotrebljiv. On je izgrađen za vreme nacionalnih država, velikih vojski i razvoja industrije i cilj mu je bio stvoriti pouzdanog i poslušnog čoveka iz čije će mase već neko ko je za to zadužen izabrati najbolje koji će se dalje obrazovati i biti postavljeni na zahtevnije i odgovornije pozicije. Pitanje je koliko je taj sistem sreće doneo i onda sa svojim ubijanjem kreativnosti i divergentnog mišljenja, ali za današnji post-industrijski svet okrenut individualizmu, kreativnosti i ličnom zadovoljstvu je poguban jer znanja i veštine koja on ucepljuje više nisu na ceni.

ABECEDA_poster

Za posledicu uglavnom ima nesreću. Čak i u zemljama gde je poslušnost još neumrla tradicija i koje doživljavaju industrijski bum kao što je to slučaj sa modernom Kinom, takav tip pritiska na decu od malih nogu ostavlja trajne posledice. Jedna od njih je i ovisnost od interneta, kompjuterskih igrica i uopšte virtuelnih svetova, stvarni ili napuhani fenomen modernog kineskog društva. Naklapanja o toj ovisnosti i njeno lečenje u državnim (čak vojnim) institucijama deluje otprilike onako diletantski i u hodu izmišljeno kao što se ja sećam onih zaumnih predavanja iz osnovne škole o narko-dilerima i sektašima koji sipaju drogu u sok deci da ih “navuku”. Uostalom, svaki sistem ima svoju marginu i svoje devijante, narkomane, alkoholičare, neradnike, beskućnike, religijske i ine fanatike, ali kada brojke ukažu na epidemiju neke ovisnosti, onda se tu ne radi o margini ili o tim nesrećnim mladim ljudima koji svega imaju, a ništa ne cene, nego je problem negde drugde, dublje u sistemu.

O ovim, ali i drugim temama govore redom dokumentarci Djeca sa planine Napf (2011), Abeceda (2013) i Web Junkie (2013) koji se od 17. 3. nadalje prikazuju na Reviji dokumentarnih filmova o djeci i obrazovanju. Filmovi se već prikazuju na nekoliko lokacija u Zagrebu (MM Centru, Kino Tuškanac, Kino Europa, Art kino Grič, CeKaTe Trešnjevka, KUC Travno), kao i u drugim gradovima po Hrvatskoj. Za ovu reviju možemo se zahvaliti Restartu i partnerima, a imajući u vidu sve življu javnu raspravu o reformi obrazovanja, čini se da ovakav projekat dolazi u pravo vreme. Ne propustite.

Leave a Reply

Your email address will not be published.