Kustendorf 2016. (Kako, zašto Žak Odijar pleše uz Partibrejkerse?)

Piše: Jelena Djurdjic

a22

Od 22. do 27. januara ponovo smo bili na Morkoj gori, ovog puta na 9. Kustendorfu, festivalu koji je filmski magazin „Movie mejker“ uvrstio na svoju godišnju listu 25 najboljih filmskih smotri u svetu.

Priča je započela spektakularnim otvaranjem u kom smo gledali delove Kusturičine opere Dom za vešanje, šetnju gracioznih i neizbežnih guski (koje su ove godine dobacile i do festivalskog slogana), i uz citat Boba Marlija koji možda najbolje odslikava duh festivala „Emancipujte sebe od mentalnog ropstva”.

Prvog dana festivala u okviru programa savremene tendencije  prikazan je novi film već “domaćeg” Matea Garone Priča nad pričama koji je baziran na pričama napolitanskog pisca iz 17 veka  Đan Baptisetea Bazile, tipa koji nije poznat ni u Italiji ništa spec, iako je npr. napisao prvu verziju Pepeljuge. Reditelj filma na radionici održanoj posle filma,  rekao je da mu je najveći problem, tj, najbolnije iskustvo  blio da  od 50 priča izabere tri za filmsku adaptaciju. Garone koji je I sam slikar, istakao je da su mu crteži Franciska Goje, poslužili da kreira vizuelni aspekt filma, s obzirom da isti kombinuju realističnu i fantazi dimenziju,  i u pripremi filma,kao I prilikom pisanja scenarija crteži su uvek morali biti ispred njega. Ponoć je bila rezerisana za rege-ska bend iz Jermenije ( dobro ste pročitali) koji zvuče iznenađujuće sveže I dobro. Lično, stalno se pitam gde iskopaju ove bendove, koje posle redovno ubacujem na moju plej listu.

Drugi dan festivala bio je rezervisan za film poznatog argentinskog reditelja Pabla Trapera Klan, koji je nastao prema istinitoj priči o porodici Pućio. Zaplet se dešava  za vreme argentinske vojne diktature I govori o porodici koja što direktno, što indirektno, učestvuje u otmicama i ubistvima. Film je predstavio, na sjajnoj radionici , po mom skromnom mišljenju I najboljoj ove godine,  producent  Matías Mosteirín (“ Divlje Priče”), koji je sa ushićenjem pričao kako se zaljubio u svoju ženu gledajući Kusturičine filmove. Fascinatno je da je film samo u Argentini gledalo 3.000.000,00 ljudi, da je film nastao za samo jednu godinu, od kojih je četiri meseca otišlo na istraživački rad, sve ostalo je stalo u 8 meseci ( scenario, monataža, snimanje Itd.)  Naslovnu ulogu okrutnog pater familiasa igra ovde impresivni Guillermo Francella, inače poznat kao glumac u ne tako dobrim komedijama. Bilo bi glupo da nismo iskoristili priliku i postavili bar jedno pitanje  o Rikardu Darinu – zanimalo nas je da li je on razmatran za glavnu ulogu. Matias je rekao da je Darin toliko voljen u Argentini, da je inače divan i prijatan čovek, tako da se nisu ni usudili da ga pitaju da igra ovog manijaka. Drugog dana počeo je i takmičarski program, o kome ćemo detaljnije u hronici br.2, kao i ciklus filmova gosta festivala Žaka Odijara. Otvorena je izložba posvećana producentu Karlu Baumgratneru, a dan je završen koncertom benda Kolja i Grobovlasnici.

Trećeg dana festivala došlo je do izmena u programu. Žak Odijar je kasnio zbog velike mećave, ali je ipak stigao I posle prikazanog odličnog, iako od strane kritike sasečenog, Dipana ( čitali ste Markovu kritiku), koji je ispraćen ovacijama od strane Drvengradske publike, primio je tradicionalnu nagradu “Za buduće filmove”. Veče je završeno uz nikad loše Partribrejkerse.

Narednih dana festivala prikazani su najpre Mladost, novi film Paula Sorentina, o kome će Jelena pisati poseban tekst, samo ću sada reći da iako ima određene mane I dosta se oslanja pre svega vizuelno na Veliku Lepotu, zbog ulaska Boga u vodu, Paulo, sve ti je oprošteno.  Film je na radionici predstavio producent Nikola Đulijano za koga je Sorentino rekao, da je lako sa njim raditi jer mu ispunjava sve želje.  Izuzetno posećena radionica je bila posvećena pre svega filmskim producentima, s obzirom da Đulijano ne učestvuje ni na koji način u kreativnom radu na filmu. Ipak, bilo je zanimljivih momenata, priče o budućnosti filma, značaju sadržaja priče koju treba ispričati, poređenju Velike Lepote I filma Sladak Život, Federika Felinija, kada je Đulijano rekao previše skromno da je Felinijev film remek delo, dok je Velika Lepota samo dobar film. Hmm…

Pretposlednjeg dana smo imali priliku da pogledamo Blago Kornelija Porombljua, ali smo tu priliku avaj propustili, I za kraj programske celine Savremene tendencije, gledali smo film japanskog reditelja Koki Hosenia, jednog od prvih dobitnika nagrade Zlatno jaje. Iz redova kustendorfskih trivia dolazi I podatak da je Hosenia Kusturica krstio u pravoslavnoj crkvi, tako da  kumovske veze I dalje rade na ovim prostorima. Šalu na stranu film Blanka je odlican I govori o  devojčici ( Gabutero ) , koja moli za novac i krade od turista da bi preživela u Manili , sa  apsurdnom idejom da kupi majku , kako bi mogla popraviti svoj ​​život.  Blanka upoznaje 55 -godišnjeg slepog muzičara s kojim putuje i uči da peva. Iako na prvi pogled jednostvna priča, reditelj joj daje puno složenosti, glas Blanke je divan a muzika u filmu još više pojačava emocije i Hoseni pokazuje zavidan potencijal.

Večernje koncerte, četvrtog i petog dana su održali trubači Adam Stinga i Dejan Lazarević.

Dolazimo ponovo na pitanje iz podnaslova, svi  govore o tome kako je ovo sjajan festival za studente, filmske radnike itd., međutim zanemaruju važniju činjenicu da je ovo sjajan i dostupan festival I za nas totalne amatere. Dnevna ulaznica od 2 eura je totalni hit, I jasno je da je najveći izazov logističke prirode – treba se pomeriti iz grada. Iz godine u godinu kapiramo da upravo to putovanje I ono što ga čini -pripreme koje počinju I pre nego objave program, zbližavanje kroz  I penjanje na planinu da bismo tamo ušuškani u snegu gledali najbolje filmove, slušali pametnije od sebe i gubili se po ponoći uz muziku koju najčešće nikad pre čuli nismo, nije samo naša droga. Gledali smo  Žaka Odijara koji đuska od srca uz Partibrejkerse, I prepoznali smo se  i povezali  sa njim. Sa Žakom Odijarom, prošle nedelje, oko 1 posle ponoći. „Umetnost je moćno oružje“.

Leave a Reply

Your email address will not be published.