Kustendorf 2016. – 2. dio (This Time Next Year)

Piše: Jelena Djurdjic

a44

Takmičarski program filmskog festivala Kustendorf je svakako njegov najvažniji deo.

U okviru glavnog festivalskog programa sedamnaest filmova mladih režisera iz Bugarske, Kine, Hrvatske, Mađarske, Islanda, Irana, Meksika, Palestine, Rusije, Srbije i Španije nadmetalo se za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje. Filmove iz ovogodišnje selekcije karakterišu raznolikost motiva i autorskih pristupa. O pobednicima su odlučivali Mažida Abdi, filmska producentkinja i autorka dokumentarnih filmova iz Etiopije, kao i Divna Vukosavljević, profesorka sa FDUa.

Generalno izbor selektorke Dunje Kusturica je vrlo uravnotežen, žanrovski šarolik. Većina filmova je veoma dobra, ali naravno bude i odstupanja ka lošem i sjajnom. Dodeljene nagrade su po mišljenju autora ovog teksta zaslužene,  pa je tako Zlatno jaje pripalo  mađarskom filmu “Vartburg” Davida Borbaša, ostvarenje “Ave Maria” Basela Halila osvojilo je Srebrno jaje i nagradu “Vilko Filač”, a Bronzano jaje dodeljeno je ruskom filmu “Erkinov povratak” Marije Guskove.

Srpski film je bio nezasluženo zastupljen sa čak 6 filmova, od kojih je za dva malo falillo da posle projekcija vičem glasno ua – “Ruža vetrova” Koste Ristića i film samo dobrog naslova “Da je po mom nikada ne bih otišao” Marka Grbe, su mi se uvukli pod kožu na nepoželjan način. Osim lokal patriotizma postavlja se osnovano pitanje šta će oni ovde. Iako obrađuju aktuelnu temu, izbeglice na putu ka Zapadnoj Evropi, to čine na amaterski, pretenciozan I nadasve nezanimljiv način. Mada možda nije najgora stvar na svetu i podržati ih. Kažem možda. Ipak, da nije sve tako crno po srpski film, pokazuje film studentkinje FDU Maše Šarović, koja u 13 minuta iskusno razvija I zaokružuje priču, uz sjajnu glumu mlade Jovane Stoiljković (znamo je iz prošlogodišnjeg vrlo pristojnog filma  “Panama”). Jovana je kombinacija Cece Bojkovič i Eve Ras iz mladosti, tako da se nadam da će opravdati u budućnosti ogromni potencijal.

Iz regiona je prikazano samo jedno ostvarenje, konkretno iz Hrvatske, film Jureta Pavlovića Piknik, dobitnik Evropske filmske nagrade za najbolji film u 2015 godine. Sjajan film koji govori o  petnaestogodišnjem Emiru, koji ide u posetu svome ocu u zatvor poluotvorenog tipa, gde se susret između oca i sina  odigrava na pikniku na planini Igman.  Iako sam na početku teksta, naveo da su nagrade zaslužene, za Jureta se moralo odvojiti neko jaje, pa makar ga i delio.

Film, koji takođe treba pomenuti je  U samoodbrani, mlade Marijane Arijaga, koji bi najbolje mogao opisati citirajući naslov  seksističke srbijanske folk pesme, “Ti si ćero, tatin sin”. Giljermo je napisao scenario, u kojem dobiljamo brz, brutalan, tipičan arijagoski uradak.

Španski film koji se dešava u Kini, “Ništa čudnije” I nemački “Pupčana vrpca” su se pokazali kao vrlo zanimljivi, sa dosta sjajnih momenata, ali ipak nezaokružene strukture, iako traju nešto duže. Scena iz filma “Ništa čudnije” u kojoj ribar na rečnom splavu od bambusa, usred zelenog planinskog krajolika,  hvata tj. peca ribe uz pomoć kormorana, je jedna od najupečatljivijih I najživotnijih scena koje sam video duži vremenski period.

Konačno, vraćamo se na nagrađene filmove, Povratak Erkina, bračnog para Guskov,  govori o zatvoreniku koji posle izdržavane zatvorske kazne zbog ubistva vraća kući I pokušava da nađe oprost. Kratko I jasno – moćan fil

“Ave Maria” Basela Halila je uvek potrebna, vrlo zabavna komedija, odličnog scenarija koju najviše možemo uporediti sa filmom Poseta orkestra Erana Kolirina.

Film Varburg,  pobednik FFK, nije moj lični favorit,  nije bio favorit ni publike ni kritike, sam reditelj se čak šokirao kada je dobio nagradu, ali to je odličan film koji je zahtevao ozbiljnu pripremu, istraživački rad, intervuje sa kriminolozima, sociolozima. Mađarski film je zasnovan na istinitom događaju I govori o dva oca porodice koji ostaju bez posla pa odlučiju da oplačkaju poštu I to uz pomoć Varburga koji kupuju za 150 evra. Pošto nemaju iskustva, ubiraju ga iz filmova I njihov plan krene po zlu kada im se, gle apsurda, automobil pokvari ispred zatvora.

U okviru nove programske cjeline „Dekolonizovanje filma“ prikazani su „Kapetan Tomas Sankara“, autora Kristofa Kupelina, „Nemačka mladost“ Žan-Gabrijel Peria, „O nasilju“ Jorana Huga Olsona, Planine mogu da odu” Đia Žangkea.

Svake godine festival priprema neke posebna filmska iskustva, pa smo tako proteklih godina gledali remasterizovene filmove Braće Lumijer, Francuski film “ U noći” Šarla Vanela iz 1929 godine, dok je ove godine prikazan Čehoslovački film Adelhajd Františeka Vladčila koji zaslužuje da se o njemu nešto više napiše u našoj rubrici Apsulutna preporuka.

Sledeće godine, 2017 će se održati deseti jubilarni Filmski Festival Kustendorf , za koji Kusturica najavljuje da će dovesti najbolje filmske autore, kao da ih već nije doveo. U trenutcima lenjosti, kada nešto treba da uradim, a mrzi me,   moja draga baba mi često kaže MORAŠ IVO. Moram, a morate i vi . This Time Next Year KUSTENDORF.

Leave a Reply

Your email address will not be published.